Slavica Danilovic

    Ognjan Radivojevic vazi za jednog od nasih najdarovitijih muzicara. Bio je dirigent Big benda RTS, a potom punih 12 godina sef orkestra Gorana Bregovica. Svirao je i u bendu koji je na turnejama po eks-Jugoslaviji i svetu pratio Zdravka Colica.
U medjuvremenu je gostovao na albumima velikih svetskih zvezda, kao sto su Ofra Haza, Igi Pop, Jorgos Dalaras.

    Razgovor za NT pocinjemo pitanjem o njegovom prvom pevackom albumu.

 Zašto se odlucili da  postanete pevac? Ili ste i dalje pre svega muzicar, uz to i kompozitor, aranzer i producent na svom prvom albumu?
I prijatelji me prozivaju da sam postao pevac. Mnogo sam pevao i u “Orkestru za svadbe i sahrane”, objavljeno je i nekoliko pesama koje sam pevao kao solista, pre desetak godina pobedio sam na  nekom festivalu u Makedoniji. Sve to ne znaci da se osecam kao pevac. Predugo se bavim muzikom i predobro je razumem da bih stvari pojednostavljivao na pevaca – koji je vazan i tamo neke svirace iza  njega.Uvek cu biti prevashodno muzicar, pevanje je samo olaksavajuca okolnost. Zeleo sam da uradim plocu po svome, bez prilagodjavanja i ustupaka koje bih morao da napravim ako bih  je radio za drugog.
Jednom ste izjavili da je vasa muzika van trenda. Sta to znači?
Ovaj album je moja vizija kako treba da zvuci srpska main stream muzika. Sa puno razlicitih uticaja,od dzeza do ciganskih trubaca, sa mirisom ovih prostora i mentaliteta. Ploca je van trenda jer nema elektonike, sintetickih lupova koje ste culi sto puta, tezgaroske produkcije i  banalnih tekstova koji bombasticno zvuce.
Ponudili ste dakle muziku koju volite,zaista dobru i kvalitetnu, ali – da li ste mogli da uradite komercijalniji album, pa da zaradite pare?
Da napravim hit vodeci se matematikom trzista? Sramota me je da to radim. Previse znam da bih mogao da za pola sata isprogramiram pesmicu u kojoj udara tuc tuc, izbacim vokal da zveci – i posle toga mirno spavam.
Neka se hitovima i komercijalom bave oni kojima to dobro ide, ja bih voleo da se i dalje bavim muzikom.
Mislim da su pesme na mojoj ploci veoma slusljive, ima laganih i ozbiljnih, potrebno je samo ukljuciti srce i usi i zaista ih slusati, kao nekad kad je muzika u nasim zivotima bila vazna.Ako budem hteo brzu zaradu, otvoricu pekaru ili pecenjaru.
Pesma “Hajde cico” dobila je na CD-u “kafansku verziju”…Da li je to znak da se ipak okrecete komercijali i da  cete, mozda, nastupati u kafanama?
To smo nazvali “Kafanky cica” jer sam je doradio za svoju dusu – ciganjski. Mozda nisam dovoljno urban jer ne sviram i dalje samo dzez, ali nemam predrasude prema bilo kojoj vrsti muzike, delim je samo na dobru i diletantsku. I verujem da kvalitetna muzika moze biti i komercijalna. Nemam nameru da tezgarim  po kafanama, ima boljih od mene za taj posao. Ne volim dugo ni da sedim u kafani, a kamoli da sviram pijanim gostima.
Odrasli ste u delu Beograda gde je uvek vladao zakon ulice, zakon jaceg. Koliko je odrastanje u takvoj sredini uticalo na Vase formiranje kao muzicara i kao licnosti?
U detinjstvu sam ziveo u naselju Brace Jerkovic. Mangupi iz kraja su uticali na moju licnost tako sto su u svakoj prilici lemali klinca sa dugom kosom koji po ceo dan svira klavir, dok oni gluvare. Ozbiljno sam se posvetio jacanju svog tela, vratio dugove  i zasluzio postovanje  starijih i jacih od sebe.
Koliko je Vas otac Rade Radivojevic uticao da se opredelite za muziku i koliko danas saradjujete?
Od rodjenja je muzika u mojoj kuci bila i zabava i razbibriga i ljubav i posao. Pretpostavljam da je to bilo presudno da, od kada znam za sebe, zelim i bavim se iskljucivo muzikom. Na albumu je jedna Radetova pesma – Jutro, koju veoma volim,a ja sam pre neki dan otpevao song koji on pravi za seriju na RTS-u. Radimo razlicite stvari, ne saradjujemo cesto, ali smo uvek tu, jedan za drugoga.
Koliko Vam je bitan fizicki izgled, ukupan stajling ? Koliko insistirate na njemu i kako on moze da doprinese Vasem poslu?
Nije mi vazan stajling.Primetim lepu devojku i kad je bez sminke, u garderobi koja ne kosta kao godisnja plata. Cudni su mi muskarci koji  jure da kupe najnoviju kreaciju ovoga ili onoga da bi bili u trendu.
Vodim racuna o licnoj higijeni, volim da sam  obucen adekvatno prilici u kojoj se nalazim . Stajling sigurno igra znacajnu ulogu u show bussinesu, ali mi se cini da nije presudan u muzici, posebno ako nemate ambiciju da se pojavljujete na modnim stranama.
Da li ste dok ste bili mladji razmisljali o nekom drugom poslu?
Nisam. Sviram klavir od 5. godine, prvi honorar od muzike zaradio sam u 13. Akademiju sam upisao posle treceg razreda gimnazije. Nekako se oduvek podrazumevalo da cu se baviti muzikom.
Utisak je da ste pomalo nepristupacni i skrti na recima. Da li to moze biti lose za Vas posao, jer  se drugi namecu, traze nacina da  budu primeceni?
Verujem da ste u pravu, niste prvi koji mi to kazete. Mator sam da bih se menjao. Neprijatno mi je da sa nepoznatim osobama koje ne znaju nista o meni, razgovaram o banalnostima, privatnom zivotu, drugim ljudima. Nadam se da ce se nekome nametnuti moja muzika, ja ne bih da se preterano isticem.
Da li ste nekada imali zelju da se politickim angazmanom?  Da li Vas je neka stranka već trazila?
Imao sam srecu da veci deo  90-tih godina provedem u inostranstvu, pa su me najgora politicka previranja nekako zaobisla. Politicari u Srbiji oteli su prostor umetnicima, glumcima, slikarima, i jos uvek su najvece medijske zvezde. Trudim se da u svojoj privatnoj drzavici organizujem zivot tako da me politika sto manje dotice i sanjam dan kada ce nam biti svejedno da li su na vlasti jedni ili drugi. Imam prijatelje u raznim strankama, neki su na vaznim funkcijama, neki su marginalni. Vrednujem ih iskljucivo kao dobre ljude i ne pricamo o politici.
 Pratite li predizbornu kampanju?
Razlike u stranackim programima su sve manje, cini mi se da polako dolazi vreme kad ce politicari morati da se bave svojim poslom, ne samo licnim interesima. Morace gradjanima da ucine zivot laksim, ili ce odlaziti u zaborav.
 Da li mladi, skolovani, talentovani, u Srbiji, ovakvoj kakva je,  imaju buducnost?
Zaista ne znam. Generacije  mladih su stasale uz ratove, prazne prodavnice, bez skolskog programa,odlaska na letovanje , uz kriminalce i najgori trash kao uzor u svim segmentima zivota. Ne bih voleo da oni prevladaju u buducnosti. Sebicno zelim da ovde ostanu i oni koji su uspeli da ostanu normalni, koji ce se boriti za vrednosti  i drustvo u kojem sam ja rastao.
U Srbiji se godinama ne cene prave vrednosti. Vi ste skolovani muzicar, ali verovatno zaradjujete manje od nekih razgolicenih pevacica sa osam razreda osnovne?
Ovde je jos uvek moguce postati milioner preko noci, bez posebnog talenta i znanja – muljanjem. Nemam tih ambicija, niti mi je novac pri vrhu zivotnih prioriteta. Svako bira put kojim zeli da ide. Prave vrednosti su poginule u Srbiji 90.tih. Prvobitna akomulacija kapitala je zavrsena, i hteli mi to ili ne, nasa deca bice sluzbenici u kompanijama dece novokomponovanih biznismena i ratnih profitera. Ostaje nam da se svako pojedinacno bori za vrednosti koje se ne mogu kupiti i da ne dozvolimo da i mi budemo kupljeni.
 Imali ste zapazen nastup na domacem izboru za Pesmu Evrovizije…Kakav odnos imate danas prema tom nastupu i da li biste se ponovo takmicili da pokusate predstavljati Srbiju na tom festivalu?
Kada sam prijavio „Cicu“ na Beoviziju, domaca groznica oko Eurosonga nije jos uzela maha. Nisam imao ambicije vezane za Evropu,nasvirao sam se po svetu, hteo sam da predstavim novu pesmu. Pesma Evrovizije ima znacaja „kod kuce“, ne mislim da je to put za pravljenje inostrane karijere, posebno sto je ta manifestacija pre svega zabava za dijaspore zemalja ucesnica. Beovizija je najozbiljniji festival u zemlji, u svakom smislu, ukoliko se sloze kockice u buducnosti – ko zna, mozda cu ponovo ucestvovati.
Da li ste preslusali novi CD Zdravka Colica?
Cuo sam na radiju jednu pesmu , mislim da se zove „Sacuvaj me Boze“, ili slicno. Veoma mi se dopala, jedva cekam da cujem i ostale.
Svirali ste svetskim zvezdama, ali i pred mnogim poznatim ličnostima, predsednicima, kraljevskim porodicama...Koji nastup i  koju ličnosti biste izdvojili?
Upoznao sam zaista puno vrhunskih svetskih umetnika,sa mnogima sam i saradjivao, svirali smo vise od 600 koncerata sirom sveta. Ipak, najlepse momente vezujem za neke profesionalne uspehe i licne dozivljaje, koje ne mogu da Vam ispricam. Raspricacete.
Da li  ste svirajući uz Bregovica i Colica, ipak bili u drugom planu?
Pevac je u prvom planu samo u ocima publike. Mnogo sam osetljiviji na misljenje ljudi iz posla, koji i kad hvale i kad kude znaju o cemu pricaju, cuju ono sto prosecnom slusaocu nije vazno. Inace, svirajuci sa Goranom, bio sam u prvom planu i vise nego sto sam zeleo. Imao sam puno zaduzenja, pa je bilo tesko ne primetiti me. Nema “drugog plana” ukoliko niste drugorazredni muzicar. Vise postujem vrhunske svirace, nepoznate siroj javnosti, nego pevacice koje su popularne zato sto su lepe i atraktivne.
Ovih dana govori se o ublažavanju viznog rezima... Kakva su Vasa iskustva , jer ste  mnogo putovali po svetu, da li ste imali i nekih problema kada ste pokazivali srpski pasos?
Sa vizama nisam nikada imao problem jer sam bio deo kulturnog projekta kome su svuda uvek bila otvorena vrata. Prenaduvana mi je ta prica o viznom rezimu, kao da je jedini problem doci do vize, a onda cemo svi na put oko sveta. Voleo bih da neko ponudi i program kako da mlad covek zaradi novac kojim ce platiti put u inostranstvo.