Danica Tomasevic

 MULTITALENTOVANI UMJETNIK OGI RADIVOJEVIC O ALBUMU U TEBI KAD ME IMA i SVOJOJ KARIJERI

On je mul­ti­ta­len­to­va­ni umjet­nik. Od pe­te go­di­ne svi­ra kla­vir. On je di­ri­gent i pro­fe­sor. Pre­da­vao je kla­vir na od­sje­ku za dzez u Mu­zickoj sko­li Stan­ko­vic. On pro­fe­si­o­nal­no svi­ra od 13. go­di­ne. Du­sko Goj­ko­vic, Stjep­ko Gut, Klark Te­ri sa­mo su ne­ki mu­zicari sa ko­ji­ma je sa­ra­dji­vao. Po­znat je kao clan ben­da Go­ra­na Bre­go­vica sa ko­jim je ste­kao svjet­sku sla­vu. Kao di­ri­gent, aran­zer, or­ke­stra­tor, pje­vac, per­ku­si­o­ni­sta, umjet­nik i di­rek­tor, bio je per­so­ni­fi­ka­ci­ja Bre­go­viceve mu­zi­ke - na pre­ko 600 kon­ce­ra­ta si­rom pla­ne­te  -Evro­pa, Ar­gen­ti­na, Bra­zil, Ma­ro­ko, Li­ban… ( Sa Bre­gom je ra­dio mu­zi­ku za de­se­tak ino­stra­nih fil­mo­va kao i al­bu­me Igy Po­pa, Ofra Ha­ze, Jor­gos Da­la­ra­sa... Bio je dio Big Ben­da RTS. Bio je bend li­der na tur­ne­ji Zdrav­ka Colica.
De­bi­to­vao je na fil­mu Ma­li svi­jet Mi­lo­sa Ra­do­vica. Ucestvo­vao je u pred­sta­vi Brod plo­vi za Be­o­grad. Pam­ti­te ga kao ma­ne­ke­na i film­skog ma­se­ra...

Ogi Ra­di­vo­je­vic, kom­ple­tan autor hi­ta ko­ji je obi­ljezio 2005. go­di­nu, Haj­de ci­co. Ti­tu­lom Hit go­di­ne, pje­sma je na­gra­dje­na i na fe­sti­va­lu Be­o­vi­zi­ja 2006. Po­ja­vom, ha­ri­zmom i gla­som lu­du­ju za njim si­ro­ke na­rod­ne ma­se, nji­ma u cast i se­bi za cef kra­jem 2006. iz­dao je svoj pr­vi so­lo al­bum U te­bi kad me ima. Po­red na­slov­ne nu­me­re i Ci­ce, na nje­mu je jos osam pje­sa­ma - Mozda ti ne­do­sta­jem, Do­bra, Zig do ziga, Ju­tro, A­ko po­ga­zim rec, Ne dam ni­kom da te di­ra. Za dvi­je Vi­la i Pje­vaj, ura­dio je i spo­to­ve ko­ji se da­no­nocno vr­te na Tv sta­ni­ca­ma u Sr­bi­ji  i Cr­noj Go­ri.

Kako je nastao album U tebi kad me ima?
On je moja vizija main stream muzike ovih prostora. Koja ima raznih uticaja, a opet je autenticna. Odslikava nase karaktere – jer mi volimo da slusamo i dzezi balade, ali i da ludujemo uz trubace. Ova ploca se na prvo slusanje razlikuje od vecine izaslih u poslednje vreme, nadam se da ce biti publike koja ce se naci u tim pesmama.

Sta je uticalo na vas da pocnete samostalnu karijeru?
Puno je razloga – zeleo sam da radim muziku za sebe, onako kako je osecam. Malo me i umorio decenijski zivot u “koferu”, od aerodroma do hotela. Muzikom se profesionalno bavim  od 13. godine, pozeleo sam da malo usporim tempo i raduckam polako – ono sto mi je cef.

Saradnici na albumu?
Pola pesama sam komponovao ja, Bane Opacic je napisao 4 sjajna teksta, 2 kompozicije su Aleksandre Milutinovic, Rade Radivojevic je autor balade “Jutro”, za koju je reci napisala Leontina Vukomanovic, Lekovici su uradili jednu pesmu, pevam i kompoziciju italijanskih autora, Marina Tucakovic i Ljilja Jorgovanovic su napisale po jedan tekst. Aranzmane i produkciju sam radio u studiju Dream House, koji zadovoljava najvece svetske muzicke standarde.

Sta biste sada poslije dva mjeseca ispravili? Sta vam se cini da nije odradjeno kako treba?
Ne bih ispravljao nista, i dalje sam zadovoljan rezultatom koji je dobijen.
Svestan sam da ovo nije trendi album, da se ne emituje na radio stanicama koliko neke druge, moderne pesme, ali to je bio moj izbor od pocetka. Mozda sam mogao da napravim komercijalniju plocu da sam se opredelio za mekani pop koji je sada u trendu, ili za tuc tuc ritmove koji “hvataju” na prvu loptu, ali ja ne zelim pevacku karijeru, trcanje po diskotekama, da budem prvi na top listama, da me jure obozavateljke. Smatram da postoji publika koja zeli da cuje i nesto drugacije, individualnije – ovo je ploca za njih.

Da li vam se cini da ste preteca nekog novog muzickog pravca koji ne njeguje elektronske instrumente, jer koliko mi se cini na vasem albumu ih nema?
Taj muzicki pravac je veoma star, u svetu je preziveo najrazlicitije trendove. Muziku dozivljavam veoma emotivno, elektronika mi tu emociju ubija. Problem nasih prostora je sto je stvaranje muzike postalo dostupno svima, dovoljno je da imate kompjuter, kupite gotove muzicke semplove i slazete ih u pesmu.

Kada to postane opsta pojava, ljudi koji u muziku unose talenat ,znanje, obrazovanje, dobijaju etiketu staromodnog, retro. Meni je u pesmi sve vazno – i sta sviraju instrumenti i kako sviraju i kako se uklapaju jedni s drugima i kakav tekst prati tu muziku. Volim sto sam u tom smislu retro.

Da li je Cica zaista nastala za rington? Koliko ste zadovoljni njenim uspjehom?
Jeste, pokusao sam tom melodijom da sarmiram jednu devojku. Cica je postigla mnogo veci uspeh nego sto sam ocekivao ili planirao, kod klinaca je znacajnija od svih lepih i velikih stvari koje sam napravio u karijeri. Necu da se zalim, uvek mi je simpaticno kad na ulici pocnu da mi je pevaju.

S obzirom na to da poticete iz porodice muzicara, znamo za cukundedu jos, da li ste bili nestasni mali djecak ili predodredjeni muzicar? Koliki je bio uticaj vaseg oca na vase opredjeljenje?  Da li vam je on glavni kriticar?
Verovatno su me roditelji usmeravanjem u tom pravcu predodredili da se ovim bavim, muzika je oduvek u mojoj kuci glavna tema. U muzicku skolu su me upisali sa 5 godina, vaznije im je bilo sta sam uradio na takmicenju pijanista nego na pismenom iz matematike. Misljenja sam da je talenat, koliko god nepohodan, jedan od faktora uspeha, mnogo rada i vezbanja mora da se ulozi u svaki posao da biste ga razumeli i voleli. Bio sam nestasan i kao ne tako mali, ali sam muziku uvek ozbiljno shvatao. Otac i majka su mi oduvek podrska, verujem da bi tako bilo i da sam resio da postanem zidar. Rade me cesce kritikuje da sam preveliki perfekcionista, nego sto misli da treba da budem bolji.

Koliko instrumenata svirate?
Ne bih da se prebrojavam, nasmeje me kad procitam brojke na tu temu, cesto od ljudi koji nevoljno sviraju i instrument za koji su se skolovali.
Reci cu neskromno da sam  veoma dobar klavirista, a snalazim se na raznim instrumentima. Razumem muziku, sticajem okolnosti, nalazio sam se u situacijama da je bilo potrebno da sviram razne, pa sam naucio.

Kada radite aranzman ili dirigujete, veoma je vazno da znate sta koji instrument moze da osvira sa najboljim rezultatom, kako svira “s dusom”, tako radom i praksom sve to savladate.

Kako je biti dirigent kod nas?
Osim sto sam dirigovao Big bandom RTS-a, najznacajnija dirigentska iskustva imao sam u inostranstvu. Radio sam sa potpunim dilatantima ciji jezik ne razumem i sa vrhunskim profesionalcima. Kada sve ispadne kako sam zamislio, kolicina zadovoljstva i ponosa je neopisiva.

Kada ce uslijediti promocija albuma u Crnoj Gori?  Koncert?
Bilo je nekih dogovora oko promocije sa Drugacijim radijom iz Podgorice, ne znam sta je na kraju ispalo, o tome brine moja producentska kuca Dream House. Nadam se da cu uskoro doci u Crnu Goru i na svirku, to zavisi od interesovanja publike.

Uticaj Gorana Bregovica?  Da li jos saradjujete?
Goranov uticaj je ogroman, ne samo na moje muzicko iskustvo, vec i na moj zivot. Sve o cemu sam sanjao kao klinac, ostvario sam radeci sa njim – na svetski znacajnim pozornicama, sa vrhunskim  umetnicima, pred milionskom publikom. Jedan sam od retkih muzicara sa ovih prostora koji je imao priliku da radi u nekim sasvim drugim uslovima, gde se umece i talenat veoma razdvaja od estradnih atrakcija, gde je muzika umetnost koja se veoma ceni i postuje.
Sa Goranom jos uvek saradjujem, na njegovim koncertima na kojima je obavezan dirigent, a u stalnom smo kontaktu i oko studijskih poslova.

Muzicki uzori?
Covek prema kome imam bezrezervno postovanje je Kvinsi Dzons, volim snagu i karakter koji Tom Dzons nosi u glasu,oduvek pratim rad Stivi Vondera, ima ih puno koje cenim.

S kim bi ste voljeli da odradite koncert od svjetskih i domacih muzicara?
Svaki koncert sa dobrim muzicarima, koji osecaju i vole to sto rade, za mene je najbolja zurka.

Vas najveci uspjeh?
Moj naveci zivotni uspeh je sto me voli jedna devojka. Nemam pojma cime sam to zasluzio.

Koliko cesto pohvalite sebe?
Ne hvalim se skoro nikad, to mi je nepristojno, osecam se neprijatno i kad me drugi hvale.

Privatno koju muziku slusate?
Ovih dana slusam najnoviju plocu Nore Dzons, nanovo i nanovo – sjajan album.

Koji domaci muzicar zasluzuje sve vase komplimente?
Ima ih puno koji odlicno rade svoj posao, posebno ako uzmemo u obzir da su cudna vremena, da su na ceni veoma sumnjivi kvaliteti.
Postujem one koji se muzikom bave jer kroz nju zele nesto da kazu, bez apriori razmisljanja koliko ce im ta muzika doneti para.

Da li ste zaista stidljivi kao sto kazete ili je to siguran put ka uspjehu?
Ne mislim da sam stidljiv, mozda malo zatvoren, ne umem da se bacam u zagrljaj povrsnim poznanicima ili nepoznatima, zato sto je to moderno.
Ne uvlacim se mocnima i popularnima, ne udvaram se medijima, ja sam od onih – sto na um, to na drum. A danas su, cini mi se, uspesni oni koji sve to rade upravo suprotno od mene.

Koliko pletenica ima Ogi?
Zamislite kakav bih ludak bio da sam ikada brojao pletenice???