Nisam gladan Evrope

Lejla Lojo

 

Nakon 20 godina provedenih na estradnoj sceni i saradnje sa najvecim svijetskim muzicarima, Ogi Radivojevic je odlucio zapoceti solo karijeru. Ovaj svestrani umjetnik vazi za jednog od najtalentiranijih muzicara na ovim prostorima, a nasoj javnosti najpoznatiji je kao stalni clan Bregovicevog Orkestra za svadbe i sahrane. S obzirom na to da potjece iz muzicke porodice – njegov otac je poznati kompozitor – ne treba cuditi sto je Ogi imao samo pet godina kad je poceo svirati klavir. Na muzickoj akademiji zavrsio je Odsjek dirigiranje, a kasnije se okusao i kao aranzer, orkestrator, perkusionista, pa cak i glumac. Na radost njegovih brojnih fanova, Ogi je nedavno objavio prvi solisticki album “U tebi kad me ima”.

 

Proslo je nekoliko mjeseci od izlaska Vaseg prvjenca. Kakve su reakacije javnosti? Imate li neku povratnu informaciju?

Nemam mnogo kontakata sa “javnoscu” , tako da moji utisci verovatno nisu objektivni. Moja producentska kuca – Dream House, kao i ljudi iz PGP RTS-a koji distribuiraju disk, veoma su zadovoljni prodajom. Kolege muzicari, do cijeg mi je misljenja stalo, kazu da je to ono sto su ocekivali od mene, zadovoljan sam sto se nisam obrukao. Iako je proslo nekoliko meseci od kad je ploca zavrsena, meni i dalje nista ne smeta kad je cujem, to mi je najvaznije – tesko da iko moze da mi bude stroziji kriticar od mene samog.

Koliko dugo ste pripremali album "U tebi kad me ima" i kako biste ga opisali?

Pesme su pripremane veoma dugo, isto toliko je trajao i rad u studiju, zeleo sam da svaka sitnica bude na svom mestu. Ovaj album je moja zamisao kako treba da zvuci main stream muzika ovih prostora,ziva, srcana  svirka  sa uticajima raznih kultura i ritmova, a opet specificna i jedinstvena.

Zašto Vam je trebalo toliko vremena da započnete solo-karijeru?

Nisam ranije ni razmisljao o solo karijeri. Od kada sam poceo profesionalno da se bavim muzikom, dolazio sam u prilike da radim stvari koje volim, koje su bili veliki izazovi.  Mi muzicari ne vrednujemo nesto posebno posao pevaca, pa nije bilo razloga za strah ili zelju da to radim. Cesto je vaznije da li je pevac lep i da li se dopada publici, nego kako peva, kod sviraca to ne moze proci.

Posle mnogo godina u kojima sam radio najrazlicitije stvari u muzici, dobio sam zelju da napravim nesto za svoju dusu, bez prilagodjavanja  pevacu – tako je nastao ovaj album.

 Svi pričaju o tome koliko instrumenata svirate, hoćete li nam reći tačan broj?

 Ne bih da brojim, to mi se cini nepristojno, posebno sto se time obicno bave ljudi koji se slabo sviraju i svoj maticni instrument.  

Reci cu neskromno da sam  veoma dobar klavirista, a snalazim se na raznim instrumentima. Razumem muziku, sticajem okolnosti nalazio sam se u situacijama da je bilo potrebno da sviram razne, pa sam naucio.

Kada radite aranzman ili dirigujete, veoma je vazno da znate sta koji instrument moze da odsvira sa najboljim rezultatom, kako svira “s dusom”, tako radom i praksom sve to savladate.
Možete li nam prokomentirati stanje na muzičkoj sceni? Da li biste mogli izdvojiti nekoga koga posebno cijenite?

Situacija u muzici nam je ista kao i u drugim segmentima zivota. Najglasniji su oni bez trunke kvaliteteta i talenta, mediji forsiraju amaterizam i primivizam, njime se najlakse manipulise.

Ipak, ima puno divnih ljudi koji se muzikom bave jer imaju nesto da kazu kroz nju, posteno rade posao sa puno ljubavi i znanja. Oni su moji favoriti i verujem da ce bez obzira na okolnosti, kvalitet  opstati i preziveti vreme koje je ispred nas.

Ko je najviše utjecao na Vaš muzički stil?

Ne bih umeo da definisem. Svirao sam i stvarao najrazlicitiju muziku. Kao klinac, mislio sam da cu zauvek svirati dzez, onda sam bavio rock muzikom, fankijem. Cigansku muziku osecam kao da je deo mene, etno mi je trajno usao u krv. Verovatno su zato pesme na mojoj ploci tako stilski razlicite, nisam umeo da se svedem samo na jedan pravac. Kazu mi znalci estrade da je moja najveca mana sto previse znam – videcemo da li su u pravu.

Kakvo iskustvo nosite iz saradnje sa Goranom Bregovićem?

 Sa Goranom sam radio 12 godina, radili smo ploce velikim svetskim zvezdama. Obisli smo nekoliko puta zemljinu kuglu, svirajuci na najelitnijim binama pred milionskom publikom, pred kraljevskim porodicama i predsednicima drzava. Razlika izmedju umetnicke karijere u svetu i ovoga oko cega se batrgamo na nasim prostorima je nebo i zemlja.

Uz Gorana sam doziveo i ostvario vise nego sto sam i sanjao kao klinac, uvek cu mu biti zahvalan za priliku koju mi je pruzio.

Kakav utisak je na Vas ostavio Zdravko Čolić s obzirom da ste i sa njim sarađivali?

Sa Colom se poznajem jako dugo, svirao sam jednu njegovu turneju. Bilo je zabavno i ne previse zahtevno, lepo smo se druzili u tom periodu.

Da li ćete nastaviti svirati sa "Orkestrom za svadbe i sahrane"?

Nisam ni prestajao, prikljucujem se ekipi kada se rade posebni koncerti koji se zovu “Liturgija za tri vere – moje srce je tolerantno”. To je spektakl sa puno stranih muzicara i solista, sa velikim horom i orkestrom. Predvodim orkestar i dirigujem na tim koncertima.

Na festivalu "Beovizija" nastupili ste s pjesmom "Hajde cico", imate li još takvih ambicija? - možda odlazak na Eurosong?

 Nisam ni tada imao velike ambicije, “cica” je nastala u vreme konkursa za Beoviziju, pa mi se ucinilo da je to prava prilika za promovisanje pesme. Nisam gladan Evrope, neskromno cu reci da mi se cini da sam u Evropi cenjeniji od mnogih pobednika Eurosonga, to je manifestacija koja najvise koristi lokalnoj karijeri.

S druge strane, Beovizija je najprofesionalniji festival u Srbiji, ukoliko se budem pojavljivao na festivalima, to ce verovatno biti na Beoviziji.

Imate karijeru na kojoj bi Vam mnogi pozavidjeli, ali šta smatrate svojim najvećim uspjehom?

Uspehom smatram sto sam u situaciji da radim ono sto volim, bez pravljenja kompromisa kojih bih se stideo; sto sam doziveo priznanje od svetskih muzicara koji su mi bili idoli u detinjstvu i sto sam imao prilike da sa njima sviram ili radim na njihovim albumima. 

No, poslovni uspesi bez licne srece i  ispunjenosti malo znace. Jedna posebna osoba koja me voli je svakako moj najveci uspeh.

Da li postoji neki muzičar na ovim prostorima s kojim biste voljeli sarađivati?

Malo ih je sa kojim nisam saradjivao. I danas se radujem kao dete kada sam u prilici da sviram sa muzicarima koji znaju i vole to sto rade. Onda sviranje nije posao, to je vrhunska zabava, u kojoj uzivam isto koliko i publika.

Zanimljivo je da ste se okušali i kao glumac. Kako je došlo do uloge u filmu "Mali svet" i da li ozbiljnije razmišljate o tome da se posvetite i ovoj vrsti umjetnosti?

Reditelju filma, Milosu Radovicu, trebao je neko da glumi masera Ane Sofrenovic. Valjda izgledam dovoljno nekonvencionalno, pa je pozvao mene. Voleo bih da kazem da sam bio bolji od De Nira, ali moj zadatak je bio samo da masiram. Bio sam u frci da cu povrediti Anu, onako neznu i krhku, na kraju je sve ispalo kako treba.

Imate vrlo specifičan imidž, kako ga publika prihvata?

Nikada nisam radio na tome da imam imidz, ovo sto vidite sam ja, bez ulepsavanja i foliranja. Primecujem da  ljudi koji me ne poznaju, misle ili da sam super ili sam im grozan, na to ne mogu da uticem. Da sam neznijeg, feminiziranijeg izgleda, verovatno bih bio simpaticniji vecini, ali to bi se jako kosilo sa mojim temperamentom, pa bih zbunjivao publiku.

Kakav je Ogi privatno? Na kakva mjesta volite izlaziti i s kim provodite najviše slobodnog vremena?

Veoma retko izlazim, ukoliko nije povezano sa poslom. Sa prijateljima se najcesce vidjam u kucnim okruzenjima, ili smo u studiju radeci i vodeci razgovore koji su dosadni normalnim ljudima. Vec neko vreme sam  porodican covek, svaki slobodan trenutak provodim sa porodicom.

Kako prihvatate kritike?

 Zivimo u vremenu u kome su kritike prava retkost, obicno vas svi tapsu po ramenu pa ogovaraju iza ledja.

Veoma sam samokritican, a imam i srecu da u najuzem okruzenju imam najstrozijeg kriticara, tako sam stalno sa obe noge na zemlji.

Neki planovi za bližu budućnost?

Osim privatnih, koji su mi najvazniji, radim na tome da moje pesme cuje sto vise ljudi. Sa velikim zadovoljstvom sviram sa bendom, odlicno se razumemo i dobro se provodimo. 

Planirate li uskoro održati neki koncert i pred bh. publikom?

Voleo bih, cim stigne neka konkretna ponuda – dolazim.