Jasmina Antonijevic

 
Odrastajuci kraj roditelja koji su ga od prvog trenutka podrzavali u ostvarivanju decackog sna, Ognjan Radivojevic je izgradio zavidnu karijeru uspesnog muzicara. Jos pamti trenutak kada je kao sedmogodisnjak odrzao prvi solisticki koncert na Kolarcu, ali i cari prvog zaradjenog novca do kojeg je dosao sa jedva trinaest godina. Koracajuci kroz svet najrazlicitijih muzickih zanrova ucestvovao je u stvaranju svetski uspesnih albuma i obisao planetu nekoliko puta klanjajuci se zasluzenim aplauzima ljudi svih rasa i nacija. I dok s ponosom pamti detalje iz bogate muzicke biografije, tridesetsedmogodisnji Ognjan otkriva da s nestrpljenjem iscekuje trenutak kada ce prvi put postati otac. Njegova zivotna izabranica i dugogodisnja saradnica Biljana Lukic krajem leta ce roditi bebu, kojoj su vec smislili ime. Odbrojavajuci dane do najradosnijeg trenutka, Ogi svoju svakodnevicu ispunjava stvaranjem nove muzike, ali i evociranjem secanja na nedavne uspehe.

 

Da li ste ocekivali da ćete na Suncanim skalama dobiti dve nagrade?

Nisam mislio da cu dobiti bilo kakvu nagradu za ovu plocu, ona je prilicno van trenda. Ipak, cinjenica je da se jos uvek dobro prodaje, kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruzenju.To mi je velika satisfakcija, nagrade su samo slag na torti. Crna Gora mi je posebno drago trziste, jer se tamo jos uvek primat daje kvalitetnoj muzici.

Koliko ste zadovoljni albumom koji je zasluzio nagradu na pomenutom festivalu?

Moj problem je sto , sta god da uradim, posle veoma kratkog vremena mislim da sam mogao bolje, drugacije. Ove pesme mi jos uvek ne smetaju kad ih cujem, to znaci da sam zadovoljan.

Smatrate li sebe najboljim muskim vokalom u zemlji?

Ne umem da mislim o sebi kao o pevacu, predugo sam muzicar da bih stvari tako pojednostavljivao. Da ne stvaram muziku, nikad ne bih pozeleo da budem pevac, maneken, javno lice, nisam tip koji je lud za eksponiranjem.

Ko su po vasem misljenju najtalentovaniji muski vokali u zemlji?

Moji apsolutni favoriti su Tose Proeski i Toni Cetinski. Volim kako  pevaju i Zeljko Joksimovic, Djordje David, ali uvek ispred raspona glasa i intoniranja, stavljam emociju koju pevac prenosi na publiku.

Koliko ste zadovoljni solo karijerom i da li je to ono cemu ste oduvek tezili?

Moj zivot se nije promenio od kako sam poceo da se bavim svojim albumom. I dalje najveci deo radnog vremena provodim u studiju, produciram tudje pesme, sviram kao i ranije, samo je repertoar nesto dugaciji. Ne mislim da je solo karijera kruna necijeg uspeha, ceo zivot tezim da radim ono sto mi u tom trenutku predstavlja izazov i ispunjava me.

Koliko se cesto cujete sa Goranom Bregovicem?

Verujte mi da ne brojim pozive. Goran i ja smo prijatelji, cujemo se i vidjamo nekad cesce, nekad redje, u zavisnosti od obaveza koje imamo.

Koji koncert od tih nekoliko stotina koje ste zajedno odsvirali po svetu pamtite i najcesce evocirate u uspomenama?

Pamtim ih mnogo, svirali smo na malim i na ogromnim binama, u  zabacenim krajevima sveta i u najvecim metropolama, pred publikom razlicitih mentaliteta. Najlepse su uspomene na neke  interne dogadjaje,gafove i blamove,  koje prepricavamo kad se okupimo na privatnim skupovima.

Da li ste upoznali licno muzicare na cijim ste albumima radili: Igija Popa, Ofru Hazu...?

Naravno, pevali su na Goranovim albumima, to su poslovi u kojima ste vezani za izvodjaca. Upoznao sam i mnoge druge svetske zvezde u raznim prilikama,sa svom popularnoscu i novcem koji imaju, normalniji su od mnogih nasih zvezdica.

Imate li listu prioriteta muzicara s kojima biste voleli da saradjujete?

Imam listu zelja ili snova, ali su to ljudi cija imena vecini citaoca verovatno nista ne bi znacila. Ne pridajem mnogo znacaja popularnosti, ali virtuoze neizmerno postujem.

Da li ste bili u situaciji da nesto radite samo da biste zaradili novac, ne iz pukog zadovoljstva?

Nisam se nikad bavio poslovima koji nisu vezani za muziku, nije bilo potrebe, a i nemam takvih interesovanja.

Desava se da aranziram ili produciram muziku koja mi se ne dopada, ali i to je deo posla. Trudim se da moj doprinos bude maksimalan, da izvucem najbolje i iz kompozicije i iz izvodjaca, onda sam zadovoljan rezultatom.

Jeste li zadovoljni postignutim u muzici nakon decenije i po aktivnog angazovanja?

Prvi novac od muzike zaradio sam u 13. godini, svirao sam najrazlicitiju muziku, od jazza do etna, ucestvovao u stvaranju svetski uspesnih albuma. Obisao sam planetu vise puta, imao hiljade koncerata, aplaudirali su mi ljudi svih rasa, bio bih nenormalan da nisam zadovoljan.

Bliznji mi sada najvise zameraju na nedostataku zelje da se dokazujem i trkam sa drugima, a ja se osecam kao penzioner koji se umesto pecanja i dalje bavi muzikom, samo zato sto to voli vise od pecanja.

Kazu li vam prijatelji da ste se promenili otkako ste postali popularni?

Niti sam se promenio, niti se smatram popularnim.

Iluzija o sopstvenoj vaznosti, koju neki  stvore zato sto im ljudi aplaudiraju ili traze autogram, zaobisla me je i kad sam bio mlad i neiskusan, glupo bi bilo da se lozim na sebe u ovim godinama.

U javnosti imate imidz momka koji itekako drzi do sebe i cini se da nema gresku?

Ne znam na kakve greske mislite, pravio sam ih verovatno i previse. Vodim racuna o svom ponasanju u svakoj situaciji, nije li to ono sto svi radimo?

Kroz moju kucu od detinjstva prolaze ljudi koji se bave javnim poslom, prvi solisticki koncert imao sam na „Kolarcu“ sa 7 godina,  dovoljno dugo sam u poslu i znam da postoje mnogo vaznije stvari od „svetala pozornice“ . Mozda Vam zato delujem drugacije.

Jednom ste izjavili da ste od majke nasledili eksplozivni temperament. Da li vas je ta osobina cesto skupo kostala?

Verovatno je tako i sada, retko uspem da izbrojim do deset i odcutim, cak i kada sam svestam da bih morao. Trudim se da ne reagujem uvek impulsivno, pitajte me ovo za desetak godina, do tada planiram da postanem smiren kao Buda.

Savetuju li vas roditelji da je doslo vreme za zenidbu?

Na vreme su shvatili da od savetovanja sina jedinca nema vajde, pa se ne bave organizacijom mog zivota. Odlicno se slazu i sa ostatkom moje porodice, tako da ne mogu da Vam ispricam potresnu ili skandaloznu pricu o zlim roditeljima.

Jednom ste rekli da cete se ozeniti kada u opstini ne bude bilo guzve. Dakle, da li se termin priblizio?

Ne pratite rad opstina, guzve su tokom leta i jeseni,van sezone nema navale.

Znaci li to da ste se vec ozenili proletos ili cete vencanje ostaviti za zimu?

Da li cu se i kada ozeniti i da li sam ozenjen moja je licna stvar. Cini mi se da sam dovoljno toga uradio u svojoj profesiji, da nema razloga da se razgolicujem i privatno.

Smatrate li da je zakonski brak vazan za dobru vezu?

Smatram da nikoga ne mozete vezati potpisom na papiru ukoliko zeli da ode, niti da ce vas neko vise voleti zato sto je obecao maticaru da hoce.

Brak kao instituciju postujem, ali ne mislim da utice na kvalitet veze. Proslo je vreme kada se obavi taj „posao“,onda muskarac posle posla pije pivo i gleda fudbal, a zena zivi pored sporeta u kucnoj haljini sa ’ladnom trajnom i svi kao zadovoljni jer to je zivot.

Sta je, po vasem misljenju, tajna dobre veze?

Mislim da nema carobne formule, to je pitanje prioriteta koje postavite sebi. Ljudi toliko truda i vremena u zivotu potrose udvarajuci se nadredjenima u poslu, poslovnim partnerima,  komsijama, poznanicima; kada se ta energija usmeri na voljenu osobu, sa neophodnim kompromisima i razumevanjem, sva ljubav i posvecenost se visestruko vrati.

Koliko je za ljubav vazno da dvoje koji se vole budu slicnih godina?

To je individualni izbor. Kada vas neko privlaci, odgovara vam, ima iste afinitete, zelje i shvatanje zivota, godine su manje bitne.

Zasto nikada niste javno izgovorili da se zabavljate sa Biljanom Lukic, vlasnicom vase producentske kuce?

Verovatno je pogresno protumacen nas stav da je ljubav previse dragocena da bi se koristila u reklamne svrhe. U javnosti se trudim da govorim o stvarima vezanim za posao.

Slazete li se lepo sa Sofijom, Biljaninom cerkom iz prvog braka?

Sofija je preslikana mama, pametna slatka smizlica koju morate voleti.

Buduci da je vasa izabranica u blagoslovenom stanju i da cete za nesto vise od mesec dana postati tata,na koji nacin  se pripremate za roditeljsvo?

Uzbudjen sam, jedva cekam da se beba rodi. Citam razne knjige o roditeljstvu i nadam se da cu umeti da se snadjem. Mama ce tu naravno voditi glavnu rec, a ja cu da pratim i da ucim u hodu.

Znate li pol bebe?

Znamo bebin pol, ima i ime vec nekoliko meseci. Voleo bih da dobijem zdravo dete i  da sve bude u redu na porodjaju. Za to ce se postarati dr. Ljubic, koji je najbolji u svojoj bransi, pa ne brinemo previse.

Smatrate li sebe muskarcem cija rec u kući mora biti poslednja?

Ma ne, zar Vam licim na takvog kompleksasa? Ja sam od onih koji znaju da su zene pametnije i superiornije, da imam zelju da vladam bavio bih se politikom. Mnogo je vece zadovoljstvo kada postovanje zasluzite, nego kada ga zahtevate.  

Doduse, ako merimo velicine glava – ja sam uvek glavni.

Kazu da je umetnicima tesko da zive u realnosti, imate li slican problem?

Moja realnost se zaista razlikuje od vecinske. Imam srecu sto zaradjujem dovoljno da nemam egzistencijalne probleme, a zivot u mojoj tvrdjavi ne zavisi od politikanstva, jajara i primitivaca.

Na zalost, to se odnosi samo na privatan zivot, nerviraju me, kao i sve druge, mnoge stvari u nasem okruzenju, ali je cinjenica da vecinu vremena provodim sa muzikom i u muzici, sto me cini prilicno izolovanim od dnevnih budalastina.

Verujete li u sudbinu?

Verujem da svako moze da postane ono sto zeli, ako se tome dovoljno predano posveti, opravdavanje neuspeha losom karmom mi je luzerski. Pored mnogo rada i truda neophodna je i doza srece, ali ne mozete ocekivati loto premiju, a da ne uplatite tiket.

Kako trenutno izgleda vasa svakodnevnica?                

Imam puno obaveza, dosao sam nedavno sa odmora, pa se nagomilalo posla. Radim u studiju, vezbam sa bendom za predstojece svirke, ostane vremena i za privatan zivot i licna zadovoljstva. Ovo mi je lepo leto bez obzira na paklenu vrucinu.