Nevena Stanojlovic

 
Kao dirigent, aranzer, orkestrator, pevac, perkusionista i umetnicki direktor, svojom autenticnom pojavom i harizmom bio je personifikacija muzike Gorana Bregovica na vise od 600 koncerata po celom svetu. Od pre dve godine odlucio se i za solisticku karijeru, a pesme sa njegovog prvog solo albuma osvajaju vrhove muzickih top-lista.

Da li se vasa zelja za pobedom na Evroviziji umanjila posle uspeha Marije  Serifović?

Nikada nisam imao ambicije vezane za Eurosong. Nisam ni gledao tu manifestaciju do pre neku godinu. Drago mi je zbog Grajine i Marijine pobede, to je odlicna reklama i veliki uspeh za nasu muziku i za nasu zemlju.

Sta zamerate muzicarima u Srbiji?

Ne zameram im ništa. Za razliku od uvrezenog misljenja, smatram da je to veoma tezak posao, za koji treba mnogo rada i talenta koji obicno nije ni primecen ni nagradjen. Pri tom ne mislim na ljude koji su naucili tri akorda i sviraju tezge, vec na skolovane muzicare koji su posvetili zivot muzici, a cesto jedva sastavljaju kraj s krajem.

Kome biste na estradi rado zapusili usta?

Lajavcima bez znanja i talenta, laktarosima koji su obeshrabrili kvalitetne i pristojne, bezvrednima koji su zatrovali ukus klincima, nevaspitanima koji ponavljaju da su najbolji racunajući da dovoljno puta ponovljena laz postaje istina.

Koji savet od oca Radeta Radivojevića nikad niste prihvatili?

Nismo u tim odnosima, razgovaramo o tekucim stvarima i pokusavamo jedan drugome da budemo od pomoci.

Radili ste sa Goranom Bregovicem i Zdravkom Colicem. Ko je bolji muzicar, a ko veci zavodnik?

Goran je najuspesniji balkanski muzicar na svetu, Zdravko je najpopularniji pevac na ovim prostorima. Potpuno su razlicitih karaktera i ambicija, nisu za uporedjivanje. Ne znam ko je uspesniji zavodnik, na srecu, ni jedan ni drugi me nisu zavodili.

Sta vas je motivisalo da, pored komponovanja, postanete i pevac?

Zeleo sam da se bavim muzikom bez kompromisa koji moraju da se prave kada radite za drugog. To podrazumeva licni pecat, kako u kompoziciji i aranzmanu, tako i u nacinu na koji je otpevana pesma. I dalje se ne smatram pevacem. Nikada ne bih bio interpretator da nisam muzicar.

Koje su prednosti i mane vaseg izbora da budete u medijskoj zizi?

Bio sam u inostranstvu u medijskoj zizi više od deceniju, samo se tamo pravi striktna razlika između umetnosti i estrade, pa se različito i tretiraju ljudi o kojima se piše. Ovdasnja medijska paznja se temelji na skandalima kojima nisam sklon, pa me svaki put iznenadi interesovanje novinara za trivijalnosti ili licne stvari o kojima me ne pitaju ni prijatelji, jer nije pristojno.

Da li vama i vasoj partnerki Biljani Lukic smeta to sto javnost sve vise interesuje vas privatan zivot?

Oboje se dovoljno dugo bavimo javnim poslovima, te razumemo sta on podrazumeva. Smeta nam trend da se zaviruje u svaciju spavacu sobu i kupatilo, citaocima se servira slika da je samo to vazno. Logicno je da ce se to citati vise nego kritika koncerta ili filma, ali se time samo još vise prizemljuje umetnost i banalizuju ljudi kojima nije ambicija da setaju od novina do televizije u zelji da izađu iz anonimnosti.

Koji trac vas je posebno zaboleo?

Ne obracam paznju na traceve. Veoma me iznervira nepristojnost i nevaspitanje pojedinih novinara, kojima je profesija kojom se bave opravdanje za zivotne frustracije i komplekse.

U kom trenutku ste shvatili da ste popularni?

Ne osecam se popularnim niti znam šta to tacno znaci. Drago mi je sto postoje ljudi koji postuju moj rad i vole moje pesme, ali to ne utice na moj zivot. Zivim normalno, ne pravim famu oko sebe, idem i u prodavnicu i na pijacu, druzim se sa dragim ljudima. Popularnost u Srbiji je najcesce vestacka tvorevina koju stvaraju ljudi zeljni paznje i obozavanja.

Koji poslovni momenat posebno pamtite?

Najvazniji u mom životu je svakako onaj kada me je Goran Bregovic pozvao da radim s njim. Nisam ga poznavao i pomislio sam da me lozi neko od prijatelja. Inace, kada su me pri upisu u muzicku skolu pitali koji mi je najdrazi instrument, rekao sam da zelim da sviram gitaru kao Bregovic. Petnaestogodisnje iskustvo i znanje koje sam stekao radeci s njim – nema cenu.

Sta smatrate svojom najvecom greskom u karijeri?

Sve sto moze da se svrsta u moju karijeru radio sam profesionalno i posveceno. Nisam se nikada bavio stvarima koje ne umem da radim ili u kojima sam osrednji. Moguce da postoje zamerke na neki moj rad, ali ih ja nisam svestan.

Ljubitelj ste festivala. Koliko su tacne price o namestanju festivalskih pobeda?

Nemam nikakav odnos prema festivalima. Radio sam mnoge aranzmane za razna takmicenja, jednom sam ucestvovao i kao izvodjac. Verujem da su price o namestanju tacne, tako je i u drugim zemljama. Razlika je samo sto se u svetu namestaju pobede da bi se stvarale milionske karijere. Kod nas najcesce iz sitnih interesa, pa te pobede nemaju nikakav znacaj.

Da li biste voleli da se i vasa deca bave muzikom, kao sto ste vi nastavili tu tradiciju u vasoj porodici?

Ne bih imao nista protiv, ali necu na tome insistirati. Voleo bih da mi dete bude dobar covek i da se bavi onim sto ce ga usreciti.

Koliko vremena provodite u teretani?

Ne idem u teretanu, imam u kuci neke spravice, pa vezbam kad imam vremena. Nisam u tome ni disciplinovan ni redovan, prirodna konstitucija je najvise zasluzna za moj izgled.

Koliko dugo ste pustali rep po kome ste upecatljivi?

Ne secam se, sve je pocelo od jedne pletenice koja je nepreciznim brijanjem debljala, a onda se i mnozila. Pustam i dalje, frizerka mi skrati kosu samo kad je neophodno.

S kojim politicarima se privatno druzite?

Upoznao sam mnoge politicare, ali se ne druzimo. Politika mi je veoma neprivlacna, pa i kad se sretnem sa politicarem, razgovaramo o svemu drugom, osim o politici.

Kako biste sebe opisali?

Lep, visok, plav, kovrdzav, voli sve sto vole mladi, skuplja znacke i salvete.

Koje su vase dalje poslovne ambicije?

Voleo bih da mogu što rasterecenije da radim na muzici koja mi se svidja, da stvaram za sebe i druge pesme koje će ostaviti nekog traga. Ne zelim avione i kamione, samo priliku da radim ono u sta verujem.

 

 Antrfile

- Od pete godine svira klavir, studirao je na Muzičkoj akademiji (odsek dirigovanje), predavao klavir na odseku za džez u Muzičkoj školi Stanković

- Profesionalno svira od 13. godine: u džez klubovima, rok bendovima, kao studijski muzičar... Sarađivao je s mnogim džez muzičarima po Evropi: s Duškom Gojkovićem, Stjepkom Gutom, Klarkom Terijem

- Svirao je u Big Bendu RTS-a od 1992. do 1997, bio dirigent i producent istog 1996/97

- Svetsku slavu stekao je sarađujući sa Goranom Bregovicem (od 1992. do 2004. godine)

- S Bregovićem je radio i muziku za desetak inostranih filmova, kao i na albumima sledećih umetnika: Iggy Pop (USA), Ofra Haza (Izrael), Jorgos Dalaras (Grčka), Sezen Aksu (Turska), Kayah (Poljska), Kristof Kravcik (Poljska), Cezaria Evora (Capo Verde)

- Tokom 2004. i 2005. bio je bend lider na turneji Zdravka Čolića

- Glumacki debi imao je u filmu Mali svet Miloša Radovića

- Na Evropesmi '05. predstavio se kao kompletan autor pesmom Hajde cico, koja je na nekoliko TV stanica proglasilo za hit godine.