Branka Kovacevic, snimio Verko   PLASIM SE SVOJE LUDE GLAVE            
On Ima balkanski duh, svetski potencijal I duboko ukorenjene muzicke gene. Klavir svira od pete godine, a prvi solisticki koncert je imao kao jedanaestogodisnjak. Studirao je dirigovanje I prosao kroz sve muzicke faze. Dugo je bio Bregina desna ruka u “Orkestru za svadbe I sahrane” a trenutno je jedan od najtrazenijih muzicara na ovim prostorima. Sudeci po uspehu pesme “Hajde cico”, otvara se novo poglavlje u njegovoj karijeri.

On stvarno lici na Dzingis Kana ili Taras Buljbu (iz lektire za osnovnu skolu) ali je svakako heroj jednog novog vremena I drugog prostora – ovog balkanskog. Upakovan u mega bicepse I tricepse, ojacan percinom I tetovazama, obrijane glave, obucen u crno, sa mindjusom u uvetu… Ovaj zestoki momak menja licni opis onog trenutka kada se nasmeje. Osmeh decaka iste sekunde omeksava njegove crte lica. I ruke ga odaju – prave umetnicke. Ume da odsvira svaki instrument I moze da ostane zanesen u svom studiju, a da ne primeti da su se dan I noc vec odavno smenili.

“Sto se Ogija tice, na samom pocetku,u osnovnoj skoli je bilo jasno da on moze kad poraste biti iskljucivo I zauvek samo muzicar”, nedavno mi je rekao njegov skolski drug Verko, inace autor fotografija u ovom broju.

Iza njega su ostali koncerti I koncerti, odsvirani na svim kontinentima u poslednjih dvanaestak godina sa Bregovicevim “Orkestrom za svadbe I sahrane”. Ognjan je u ovom orkestru bio ono sto bi se moglo nazvati “izvrsni organ”, prvi Bregin saradnik, covek za sve – organizator, muzicar, dirigent… licnost koja stavlja tacku na “i” I garantuje kvalitet. A sve je pocelo tako sto ga je neko preporucio Bregovicu kada je radio muziku za film “Arizona Dream”(1991). Brega ga je nazvao telefonom I od tada su postali nerazdvojni.Veliko I znacajno iskustvo je ucinilo svoje. Ognjan je zahvaljujuci svom muzickom genu,”zavidnoj kilometrazi na koncertima”, satima provedenim u studiju, danas jedan od najtrazenijih ljudi u muzickim vodama kod nas.

*  U poslednje vreme ste rasprodati i angazovani na svim nivoima (svirke, produkcija prvog albuma Mikija Perica, ugovoreni poslovi u Italiji) a vas licni projekat ceka ... bolja vremena?

Zeleo sam ovog proleca da radim na svojoj ploci, ali imam mnogo obaveza koje treba da odradim za druge -  produkcijskih, aranzerskih, radim I neke reklame I naprosto ne mogu da stignem, pa je  najlakse odgoditi sopstveni album. Trebalo bi da to uskoro zavrsim, posle toga da otputujem negde na odmor, ne bi li se malo povratio od danonocnog boravka u studiju. Onda cu se zaista posvetiti svojoj muzici.

 * Originalni vizuelni i muzicki nastup na "Izboru za pesmu Evrovizije" sa pesmom "Hajde cico" ucinio vas je poznatim siroj javnosti. Kako je nastala "Cica"?

''Cica'' mi je draga od momenta kad je nastala. U  startu je to bila melodija koju sam komponovao za privatnu upotrebu. Trebalo je da to bude ring ton na jednom telefonu, a onda sam „nateran“ da je uoblicim u pesmu. Dok sam je pravio, dobro sam se druzio sa ljudima koji su bili „strasni sud“ kritike, a sve je radjeno sa frkom da se stigne na vreme, jer sam prilicno kasno odlucio da je prijavim za Beoviziju.Ne znam da li me je „orginalni nastup“ ucinio poznatijim, ali se „cica“ slusa i  medju ljudima razlicitih muzickih ukusa. Drago mi je zbog toga.  

 * Da li cete na bilo koji nacin ucestvovati u "comeback" koncertu "Bjelog dugmeta" ili cete samo uzivati u svirci iz publike. Sintagma "Brega i Ogi" je nakon dvanaest godina zajednickog rada u muzickom svetu ostavila traga.

S obzirom da je Bijelo dugme nastalo u vreme mog ranog detinjstva, tesko da pripadam I jednoj od postava  benda. Radujem se  koncertu, Goran mi je mnogo pricao o tim godinama, mislim da je njihovo ponovno okupljanje mnogo vise od muzicke turneje.I jos jedna potvrda one narodne – “nikad ne reci nikad”. Gorana dozivljavam kao prijatelja, verujem I on mene; to sto vise ne radimo I ne provodimo toliko vremena zajedno kao ranije, ne utice na nase prijateljstvo. Pratim njegov rad I radujem se svakom njegovom uspehu.

 * Rado ste prihvatili da uvek budete "drugi covek" u ekipi, izvrsni realizator, covek iz senke ali je vase ime takodje pratilo epitet perfekcionista. Neretko vas  nazivaju muzickim genijem koji moze da odsvira, isprogramira, realizuje sve . Od sebe i od drugih uvek ocekujete maksimum. Od cega polazite i sa cim zavrsavate kada prihvatite neki projekat?

Ne posmatram tako stvari. Muzikom se bavim ceo zivot, oduvek sam zeleo da se oprobam u svim aspektima te umetnosti.Dirigovanje sam studirao zato sto pruza najsire I najtemeljnije muzicko obrazovanje. Biti “prvi covek”, obicno znaci biti pevac, a to I nije bas zahtevno I inspirativno. Da bi se vodio orkestar sa mnogo ljudi koji sviraju razlicite instrumente, potrebna je velika disciplina I predan rad.Nije to perfekcionizam, vec realna potreba da posao obavite najbolje sto umete. Uvek u publici ima sluhista, obrazovanih muzicara koji cuju svaku gresku – ne zelim da u mom radu bude gresaka. Poznajem dovoljno muziku I ne zelim da osljarim ni u najmanje bitnom poslu, to ocekujem I od svojih saradnika. Zelim da sve sto radim bude najbolje od mene u tom trenutku.

* Priznali ste da su vam se kroz rad sa Bregovicevim "Orkestrom za svadbe i sahrane" ostvarili svi decacki snovi. Nastupali ste po celom svetu i to u dvoranama kao sto su Rojal Festival Hol u Londonu, u Torinskoj operi, u koncertnim salama u kojima su pevali velikani kao Pavaroti, u Milanu, Juznoj Americi. Koji san sada sanjate?

Svirali smo na citavoj planeti, imale koncerte pred milionima ljudi, kraljevskim porodicama, predsednicima drzava, svetskim muzickim autoritetima, stvarali muziku koja se slusa I prodaje na svim meridijanima. Dobijao sam odlicne kritike, naslovne strane, znacajan publicitet u evropskim metropolama. Ne bih hteo da zvucin pretenciozno, ali imam jos mnogo zelja, mislim da cu ih uvek imati, ali svoje snove zivim svakodnevno.

* Vama je muzika zapisana duboko u genima - jos od cukundede Gruje koji je bio klarinetista na austrijskom dvoru kod cara Ferdinanda, preko pradede Josifa koji je bio opancar i svirao klarinet,dede Srboljuba profesora muzike i sve do oca Radeta Radivojevica, jednog od nasih najznacajnijih kompozitora, aranzera, klavijaturista. Sta ste nasledili s majcine strane?

Majka mi je takodje muzikalna, svirala je violinu, ona je pri vrhu liste mojih najzescih kriticara. Volim da mislim da sam od nje nasledio lepotu, pamet, gracioznost I nadam se da je svojom pojavom nisam upravo uvredio. Inace,moji su “sa juzne pruge”. Veoma mladi se zaljubili I  dobili mene.Sa mnom u kolevci, dosli su u Beograd na studije I tu ostali.Nisam imao klasicne roditelje I klasicno detinstvo. Kao dete muzicara “isao na turneje” jos u pelenama. Vukli su me svuda. Moje starije kolege jos prepricavaju kako je Radetov bend putovao – moja majka sa bebom stopira, a kada se auto zaustavi, iz grmlja izadje gomila muzicara sa instrumentima.Jedinac sam, ime mi je dala tetka,mamina sestra.

* Detinjstvo ste, dakle, proveli u Beogradu?

Veliki deo detinjstva sam proveo u naselju “Braca Jerkovic”, onda su se moji preselili na Cerak, pa kod Hrama Svetog Save. To odrastanje u naselju “Braca Jerkovic” pamtim tako sto sam svakodnevno dobijao batine od starijih decaka iz kraja, koji nisu mogli da podnesu klinca sa dugom kosom koji svira klavir. Onda sam trenirao vaterpolo I hokej, “raskrupnjao” se I porastao, pa smo posle “naplate dugova” postali prijatelji. Pamtim lude srednjoskolske zurke na Krsmancu u kome sam nekoliko godina bio korepetitor I asistent dirigenta. Prosao sam kroz sve muzicke faze – od klasike, dzeza,rock’n rolla, do trubaca. Muzika koju privatno slusam je za vecinu mojih prijatelja preozbiljna I nekomercijalna. Imam mnogo instrumenata, ne racunajuci klavir, I to neke kao nasledje predhodnih generacija, ali sam mnoge I sam kupovao kada se javljala potreba da sviram na njima.

* Sta biste bili da niste muzicar?Jedanput ste izjavili da ni ekser ne znate da ukucate.

Figurativno sam se izrazio, umem da ukucam ekser, da zavrnem sraf,ali ne verujem da bih  bio dobar majstor. Cinjenica da cu biti muzicar se u mojoj porodici podrazumevala I pre nego sto sam umeo da razmisljam na tu temu. Velika je sreca kada se u zivotu bavite onim sto volite I od cega mozete pristojno da zivite. Ne umem da  zamislim sebe u bilo kojoj drugoj profesiji. Muzika u meni je neizlecivi virus.

* Kako vas otac gleda na vasu karijeru?

Kao I svaki otac koji je u istoj profesiji. Razlikuju nam se stavovi po raznim pitanjima, a on misli da je jeres sto ne prihvatim njegov kao aksiom. Uvek misli da mogu bolje I cesto me kritikuje. Od drugih  cujem da je ponosan na mene.

* Do sada ste redovano na pitanja novinara vezana za vas privatni zivot odgovarali "nemam komentar". Konacno, ispricajte nam bar kad vam se dogodila prva ljubav?

Prva konkretna ljubav mi se desila se na moru, gde me je mladog I neiskusnog “iskoristila” jedna rukometasica, znatno starija od mene. I nestala istom brzinom kojom se I pojavila.

* Sta je za vas najvaznije da biste se u intimnoj vezi osecali udobno i voljeno?

 Moj privatan zivot je nebitan za bilo koga van “moje tvrdjave”. Covek se oseca voljeno kad ga neko voli,zar ne? To se tesko da odglumiti. Ljubav nije udobnost, pre je obuzetost, treperenje, strast,inspiracija, podsticaj da se bude bolji, zelja da sa voljenom osobom budete non stop, sta god radili I gde god bili.

* U poslednje vreme vam se, hteli ili ne, privatno i profesionalno uspesno preplicu. Zena sa kojom se pojavljujete u javnosti, novinarka Biljana Lukic uspesno organizuje sve vase profesionalne aktivnosti preko agencije "Dream House".

Veoma razdvajam profesionalno od privatnog, ne znam odakle Vam utisak da se preplicu. 

Biljanina firma je moja produkcijska kuca, ona je prisutna na svirkama I u mnogim drugim prilikama, zbog organizacije I vodjenja posla. Na koncert Arsena Dedica, a pretpostavljam da mislite na to “pojavljivanje”, otisli smo iz pijeteta prema umetniku I radi jos nekih dogovora u vezi sa pesmom na mojoj ploci, za koju je pisao tekst. Sad shvatam kolika je sreca sto mi je ona producent , zaista bi mi smetalo da me I privatno povezu s agentom, a da je muskarac.

* Vec duze vreme vazite za jednog od najpozeljnijih nezenja u Beogradu, bar po statistikama medija, narocito stampe. Kakve su sanse da vam se taj  status uskoro promeni?

 Ako je to istina, onda to I nije los “status”, zar ne? Mislite da treba da ga menjamo?

Skica za portret

Kod osobe suprotnog pola najpre ga privuce – njen stav, zena je sexi kada je posebna, kada se izdvaja licnoscu, lepotom, pamecu, senzualnoscu, snagom karaktera. Novac onda najradije trosi upravo na takvu zenu I sa njom bi otputovao bilo gde, samo je vazno da budu sami. Od nje, naravno ne ocekuje da joj kuhinja bude “druga kuca”, ali voli biftek;I slatkise svih vrsta, ukusa I oblika. Najlepsi poklon koji je ikada dobio je jedno srce, a najlepsi koji ce on pokloniti ( to tek treba da se desi) ce biti njegova ploca. Sto se pesama tice, napisao bi je za nekog ko mu znaci,za sebe ili za onog ko je naruci…

Priznaje da bi voleo da usreci rodjenu majku I da se oslobodi odgovaranja na pitanje kada ce da se ozeni. Tako je taj vazan dogadjaj resio da obavi jedan dan od ponedeljka.

Ognjanov imidz je nesto sto primetite na “prvu loptu”. Ipak, sam misli da je imidz opterecujuca komponenta, nesto za cim jure ljudi bez indentiteta. Normalno, treba da bude odraz licnosti I karaktera, spontan I prirodan, koga na vama definisu drugi, a da vi toga niste ni svesni. Tetovaze su mu strast. Koliko ih ima I kakvo im je znacenje-e, o tome ne bi zamarao druge. Na rukama ima tribale, koji imaju jasno znacenje za onoga ko ih ima.

Glavu brije jos od 92. I to bez nekog predhodnog plana, I mnogo pre nego sto je to postalo moderno. Za desetak godina planira da izgleda isto kao I sada. Nada se da nece dobiti stomak I podvaljak. A ako osedi, nema veze! U zivotu se plasi sammo svoje lude glave, a njegov moto je “Zelis li pobediti, ne smes izgubiti” (Alan Ford).