Jedan od najtalentiranijih muzičara u Regionu je, nakon tri i po godine pauze, završio drugi solistički album "Tebe dostojan", koji se na tržištu pojavio početkom ove sedmice. Ogi se nada kako će i ovog puta opravdati očekivanja brojne publike, te vjeruje da će svako pronaći nešto za sebe. Za naš magazin govori o novim pjesmama, skorašnjem dolasku u BiH, te otkriva da ga naispunjenijim čini porodica.


Ubrzo će se na tržištu naći vaš novi album “Tebe dostojan”. S obzirom da važite za velikog profesionalca, koliko ste ovog puta bili samokritični u odabiru pjesama, njihovom pjevanju, aranžmanima…?
Veoma je teško biti objektivan prema svom radu, šta god komponujem, čini mi se da nije dovoljno dobro. Saradnici mi zameraju da previše komplikujem,da demoi koje napravim mogu da idu na album, ali je odgovornost koju osećam u vezi pesama koje potpisujem obično veliko opterećenje. Zato je prošlo tri ipo godine od prošlog CD-a, svaki detalj sam želeo da doteram tako da se nikad ne postidim muzike koju sam snimio. U procesu pravljenja pesama, pevanje je najlakši posao, odabir kompozicija najteži, a aranžiranje i produciranje najduži.

Planirate li s novim albumom održati neke koncertne promocije i, možda, uskoro doći i u BiH?
Svakako bih voleo, o tome brine moja producentska kuca – Dream House. Album je izdat za City records koji distibuira diskove u BIH, čim se malo zavrte pesme – eto i mene.

Nakon što ste otpjevali sound track za seriju “Sva ta ravnica”, jeste li poželjeli stvarati filmsku muziku? Imate li takvih ambicija?
Melodiju pesme „Vila“ sa prošlog albuma, prvenstveno sam komponovao za jedan film, ali se nismo dogovorili sa producentima. Pevao sam pre 10-tak godina u italijanskom filmu, a radio sam sa Goranom Bregovićem muziku za mnoge – Arizonu dream, Kraljicu Margo, Underground, Lost son... ima toga dosta. Radio sam i muziku za nekoliko domaćih serija, obrazovnih, dokumentarnih. Muzicke forme koje nisu ograničene trajanjem i trendom su mi uvek interesantne.

Imate profil na FB – koliko imate vremena za ovaj vid komunikacije s fanovima? Traže li od Vas da im ispunite neke nerealne želje?
Sam administriram svoju stranicu na FB, veoma mi je značajna ta komunikacija. Ljude sa kojima se „družim“ ne smatram fanovima, već srodnim dušama sa kojima imam nešto zajedničko. Nekada ne stignem da se ulogujem danima, a nekada provedem po nekoliko sati na Facebook-u. Ljudi koje tamo „srećem“ nemaju nerealne želje, to ćaskanje mi prija verovatno više nego njima.

Šta mislite o Alenu Ademoviću, koji Vas je naslijedio u “Orkestru za svadbe i sahrane”? Jeste li se, uopće, imali prilike upoznati?
Poznajem odlično njegovog oca, koji me je zamenio u Goranovom studiju, a sina je preporučio Goranu kao moju zamenu na koncertima. Potpuno je drugačiji od mene i temperamentom i bojom glasa, mislim da je bila dobra odluka da se ne traži kopija, već da se predstavi sasvim nova priča. Nadam se da će Alen naći vremena da se muzički obrazuje i doprinese orkestru ne samo kao pevač.

Da li Vam ponekad nedostaju oni veliki koncerti (turneje) u svjetskim metropolama koje ste imali s Breginim orkestrom?
Ne, nasvirao sam se velikih koncerata u proteklih dvadesetak godina za nekoliko života. Svirao sam sa najboljima u ovom poslu, sa jazz orkestrima, sa Rambom Amadeusom, sa Goranom. Uvek mi je bilo važnije s’ kim sviram, nego gde, kao što me više inspirišu mali, intimni prostori, u kojima vidim lica i oči publike, nego trgovi i hale.

Šta Vas još, osim muzike, ispunjava i čini sretnim?
Najispunjenijim me čini porodica. Sreća je da nemam fiksno radno vreme, pa se muzikom bavim kad nisam u parku, igraonici, šetnji.

Naučili smo od Vas da uvijek zabavljate druge. No, ko Vas najbolje zabavlja? Na čijim koncertima se najbolje provedete?
Uvek se lagodnije osećam kao zabavljač nego kao onaj koga zabavljaju. Odlazim na koncerte značajnih muzičara i radujem se svakoj dobroj svirci, a najviše uživam u privatnim zabavama sa prijateljima, koje se uvek završe čudnim postavkama „benda“, u kom svi pevamo, sviramo.

Kada smo razgovarali prije nešto više od dvije godine, spominjali ste kako Vas je očinstvo promijenilo…Koliko je sin Lav “povukao” na Vas, ima li talenta za muziku?
Nismo planirali da ga usmeravamo u tom pravcu, želeli smo da raste bez opterećenja i da sam izabere čime će se u životu baviti. Ali, pre nego sto je naučio da hoda, pevao je i tražio muziku koja mu se svidja. Sada je atrakcija na porodičnim okupljanjima,svira bubnjeve i mandolinu, zna moje pesme bolje od mene. Obožava pažnju i aplauze, a omiljeni pevač mu je Tony Cetinski. „Skinuo“ mu je sve pokrete, pa se desi da u sred tržnog centra zapeva „kao Tony“, izvinjavamo se prolaznicima.

Jeste li imali ponuda da učestvujete u nekoj od “reality” emisija? Kako biste se snašli na “Farmi”?
Imao sam ponudu da uđem u „Velikog brata“, ali to zaista nije priča za mene. Farma je svakako lakša, jer postoji otvoren prostor, nešto se radi, pa postoji šansa da se ne poludi. Ipak, biram društvo u svom okruženju, nisam tip koji ima strpljenje i toleranciju za glupost i nevaspitanje, bilo bi nepristojno da prebijem nekog pred milionskim auditorijumom.

Lejla Lojo