ZIVOT U KOFERU

Posle dugogodisnje saradnje s Goranom Bregovicem, odlucio se za solisticku karijeru. On je diplomirani dirigent i profesor muzike. Peva, svira sve moguce instrumente, saradjivao je sa velikim svetskim imenima i upravo radi svoj prvi solo album. I jos jedan neobican detalj: pesma „Hajde cico“ trebalo je da bude melodija za mobilni telefon jedne devojke.

Ognjan Radivojevic ovih dana ne izlazi iz studija. Ovaj svestrani muzicar upadljivog izgleda radi svoj album prvenac. Ogija smo malo ometali u poslu, a rezultat su fotografije pred vama i ovaj razgovor.

â—�? Poceo si veoma rano profesionalno da se bavis muzikom?

Nisam siguran, imao sam 15 ili 16 godina.Svirao sam sa bendom na Dzez festivalu u Austriji, vise se ne secam ni u kom gradu. Bilo je uzbudljivo, osecao sam se veoma vazan i poseban; uz to bio sam interesantan i publici, jer sam bio mnogo mladji od svih ostalih. Trudio sam se iz petnih zila da ostavim utisak zrelog i iskusnog sviraca. Svirao sam kasnije i u rock bendovima,u dzez klubovima, na pop festivalima aranzirao,orkestrirao, dirigovao, vodio sam neko vreme dzez orkestar RTS-a... Svasta sam radio.

â—�? Koliko instrumenata sviraš?

Moj instrument je klavir, sviram ga od 5. godine. Baveci se razlicitom muzikom u razlicitim periodima, savladao sam manje - vise sve instrumente.

�? Kakvo je tvoje muzi�?ko obrazovanje?

Bogato. U muzicku skolu upisao sam se pre osnovne, studirao sam dirigovanje, a sticajem zivotnih okolnosti imao sam „praksu“ kakvu ne mozete imati ni u jednoj skoli.

â—�? Šta je uticalo na odluku da posle dugogodišnje saradnje sa Goranom Bregovićem konaÄ�?no kreneš kao solista?

To sam ispricao sto puta, posle 12 godina studijskog rada, turneja, „zivota u koferu“, zasitio sam se. Sazrela je i neka muzika u meni, vreme je da sve te melodije zapisem i odsviram.

â—�? Šta je tajna dvanaestogodišnje uspešne saradnje sa Bregom?

Goran je veoma uspesan umetnik, u svetskim okvirima. Rad s njim je lak, znaju se pravila, ko sta radi, svuda ste docekani sa respektom, svirate velike koncerte na znacajnim pozornicama, radite muziku za svetki poznata imena.

To jeste bio naporan tempo i velika odgovornost, ali kada ste dovoljno disciplinovani i talentovani – mnogo je lakse nego recimo s matricom krenuti po diskotekama.

â—�? SaraÄ‘ivao si sa mnogim velikim svetskim imenima, izmeÄ‘u ostalih i sa Igijem Popom. Sa kim bi želeo da saraÄ‘uješ u budućnosti?

Sa Goranom sam radio muziku za desetak inostranih filmova, kao I na albumima Igija Popa, Ofre Haze, Jorgosa Dalarasa, Sezen Aksu, Kaye, Kristofa Kravcika, Cezarie Evore... Svirao sam sa velikanima dzez muzike – Duskom Gojkovicem,Stjepkom Gutom,Klarkom Terijem, Rejem Braunom… Veoma bih voleo da radim sa Tomom Dzonsom I Kvinsijem Dzonsom.

â—�? Šta bi za tebe bio najveći profesionalni izazov?

Svakom poslu pristupam kao najvecem izazovu – bez obzira da li je rec o reklami,anonimnom pocetniku ili zvezdi.

â—�? Najveći orkestar kojim si dirigovao i koliko je teško „uigrati” stotinak ljudi?

Orkestar Royal Festival Hall-a, zajedno sa horom London Voices u Londonu. Mislim da je na bini bilo 200 izvodjaca. Isto toliko bilo je i u Solunu, na koncertu „Silence of Balkan“. Skoro ceo zivot sam u prilici da „uigravam“ razne orkestre, za to sam se i skolovao i volim to da radim.

�? Kada možemo da o�?ekujemo tvoj prvi solo album?

Planirao sam da ga zavrsim do leta, sada sam taj rok pomerio za jesen, ali nisam siguran da cu ga ispostovati. Imam puno ugovorenih obaveza, ovde i u inostranstvu, pa nemam dovoljno vremena da se bavim svojom plocom.

�? Kakve će se pesme biti na albumu?

Vesele, tuzne, brze, spore,agresivne, nezne, ozbiljne i saljive.

â—�? Poznato je da si krajem osamdesetih nastupao sa Bajagom,Rambom Amadeusom... Kasnije je došlo do saradnje sa Luisom, pa sa Bregom. S obzirom na to da se radi o razliÄ�?itim muziÄ�?kim pravcima, da li to znaÄ�?i da od tebe možemo svašta oÄ�?ekivati?

â—�? Zašto stalno nastupaš u crnom?

Bez nekog posebnog razloga.Ako izuzmem farmerke, najcesce sam u crnom i van pozornice. Crna je moja boja, u njoj se najbolje osecam.

�? Da li ti smeta poređenje sa Konanom Varvarinom?

Ha, ha, nisam bio svestan da izazivam takvu asocijaciju. Koliko se secam, glumio ga je Svarceneger, ne vidim slicnost izmedju nas dvojice.Uostalom, mnogo je nizi od mene i u filmu ima dugu kosu.

â—�? Kako vidiš sebe za deset godina?

Nadam se - u slicnom „filmu“ kao i sada. Da budem sa onima koje volim, i radim ono sto me ispunjava. Nadam se bez podvaljka i stomaka. Mozda sed?

�? Nedavno si u jednoj TV emisiji izjavio da bi radije proveo ve�?e sa prijateljima nego na bilo kom koncertu. Da li ćes ići na koncert Bijelog dugmeta?

Sigurno. Kada sam to rekao, mislio sam na koncerte koji su proslog meseca svirani u Beogradu. Sve te umetnike vec sam gledao i slusao, poznajem ih, nisam imao zelju za „deja vu“ varijantom. Ponovno okupljanje Dugmeta je dogadjaj koji prevazilazi muziku, cesto pricam s Goranom o tome. S velikim zadovoljstvom sam pomerio neke obaveze,koje sam imao u to vreme, da bih isao na koncert.

â—�? Od svih uÄ�?esnika „Evropesme” ti si se najmanje bunio zbog cudnog glasanja crnogorskog žirija. Kako se Ä�?ini ovakavo žiriranje nije te ni najmanje iznenadio?

I nije. Dvadesetak dana ranije, doziveo sam da mi reditelj - kvaziintelektualac,koji pretenduje da se razume u sve – od fudbala do muzike, ne da ni jedan poen da ne bih ugrozio pobednika,potom da mi ugledni kompozitor da jedva tri,cetiri boda, a onda visoke poene podeli nekim zalutalim na tu manifestaciju... U Podgoricu sam otisao da bih utakmicu odigrao do kraja, vec u Beogradu mi je bilo jasno da se o predstavniku nase zemlje u Kijevu odlucuje na drugi nacin.

â—�? Kome je posvećena pesma „Hajde cico”?

U startu je to bila melodija koju sam napisao za privatnu upotrebu.Trebalo je da bude ring ton u telefonu jedne devojke, a onda sam „nateran“ da je uoblicim u pesmu.

â—�? Koji deo stvaranja jedne pesme ti najviše „leži”?

Uzivam u svakom segmentu posla. Mozda najvise u aranziranju – jedna pesma moze da nosi razlicita odela, dobar aranzman moze i prosecnu pesmu da pretvori u umetnicko delo.

â—�? U poslednje vreme si bas u centru paznje. Šta ti je popularnost donela, a šta oduzela?

Nemam stav o popularnosti.Zivim svoj zivot, po svojim nacelima, ne osecam se znacajnim ili vecim zbog toga sto me ljudi prepoznaju na ulici.Popularnost u Srbiji je iluzija koju, cini mi se, stvara onaj ko zeli da bude popularan, ona nema veliko opravdanje i utemeljenje u realnosti. Ovde su „popularni“ i ljudi bez zanimanja, talenta ili zanata, koji zive za pojavljivanje u medijima. Ne razumem te motive i ambicije, niti me interesuju.

Postovanje ljudi iz branse, obrazovanih muzicara, jeste ono sto mi znaci, a to nema veze sa popularnoscu.

â—�? Planovi, ambicije?

Da svaki dan u zivotu zivim kao da mi je poslednji.

Srdacno,

Ogi Radivojevic