OGNJAN I RADE RADIVOJEVIC – PORODICNI PORTRET
DETE LJUBAVI

Rodjen u muzickoj porodici, od majke Mirjane,pravnice i oca Radeta Radivojevica, jednog od nasih najboljih kompozitora, Ognjan je ”povukao” oceve gene. Njegovi deda i pradeda su takodje bili muzicari, a tetka profesor u muzickoj skoli. Svi su potajno prizeljkivalida nastavi istim putem i to se desilo. Istina, Rade je pre tridesetak godina, vozeci ga u kolicima, bio na kratko ”zabrinut” sto ogi ne reaguje na cvrkut ptica i samo na trenutak se uplasio da mu dete eventualno nema sluha. Ipak, vec u petoj godini Ognjana upisuju u muzicku skolu. To je pocetak njegove, sada velike i uspesne karijere, a pesma “Hajde cico” je uvertira u novo poglavlje ovog sada uspesnog muzicara.

Uvek je bio napredno i krupno dete – prica Rade Radivojevic. On je dete ljubavi, studentsko dete. Moja supruga mirjana i ja smo ga dobili kad je ona imala dvadeset, a ja dvadesetjednu godinu. Imao je idealne uslove za odrastanje, okruzen ljubavlju i paznjom nas i nasih roditelja. Bio sam u Rusiji na turneji kada su mi javili da su ga upisali u muzicku skolu. Tu se Mirjana najvise zrtvovala, vozila ga nekoliko puta nedeljno na casove solfedja i klavira iz naselja Braca Jerkovic gde smo stanovali, na Senjak. Profesorka je vec tada u njemu videla velikog pijanistu. Secam se da mu je kasnije, na diplomskom ispitu u “Stankovicu” pukla zica na klaviru dok je svirao. Toliko je bio energican.

Sve je sokirao kad je pred upis na Akademiju, na koju je primljen u sesnaestoj godini, saopstio profesorima i roditeljima da nece da studira klavir vec kompoziciju. Istovremeno je bio neverovatno svestran. Bavio se sportom, trenirao kosarku u KK “Beograd”, vaterpolo, plivanje, borilacke vestine. Otac kaze da su sa njegovim mladalackim bubicama lako izlazili na kraj. Nije bio problematicno dete. Oduvek je bio svoj. U srednjoj skoli je imao dugu kosu i pravio razlicite frizure. U Krsmancu je kao dirigent bio asistent Darinki Matic Marovic, vodio mladi hor Krsmanca, putovao sa njima.

Muzicari su cudna sorta, i posao i hobi trazi potpuno davanje – kaze Rade Radivojevic.Zato ga nije iznenadilo kada je Ogi nakon dvanaestogodisnje saradnje sa Goranom Bregovicem odlucio da snimi solo album.

Sve ove godine, pored toga sto sam svirao razne instrumente, bio sam i pevac – prica Ognjan. - Kada sam odlucio da se bavim svojom muzikom, logicnije mi je da je pevam ja, nego da trazim nekog drugog, objasnjavam mu kakva mi je ideja, kako sam zamislio da to treba da izgleda. Ljudi sirom sveta su me culi kako pevam i nisam nailazio na lose kritike. I da, veoma sam samokritican, u svakom segmentu posla kojim se bavim.

Ognjan je do sada “pola zivota” proveo na tockovima. Ipak, posle svih putesestvija kaze da je u Beogradu njegova baza.

Zivot na tockovima je posledica bavljenja muzikom – na srecu, jer sam svirao i snimao po celom svetu i imao prilike da stvorim drugacije i kvalitetnije reference- kaze Ogi. Da sam sve ove godine proveo u Beogradu ne bih imao mogucnosti za takvu nadgradnju i zanatsko iskustvo. Bilo je perioda kada nisam bio u zemlji po godinu dana, ali je Beograd uvek bio moja baza, bez obzira sto volim mnoge evropske gradove i u njima se osecam kao domaci.

Prosao je veliku školu svirajući sa Goranom Bregovićem. Sada je i clan benda koji prati Zdravka ÄŒolića na njegovoj turneji.

Sa Goranom sam saradjivao 12 godina, kroz studijski rad i koncertne turneje, to je cini mi se jedinstvena i zivotna i profesionalna skola. Sa Zdravkom sviram ovu poslednju turneju, okuplja se bend po potrebi. Slazem se odlicno sa obojicom, s tom razlikom sto se s Goranom sporazumevam i bez reci, to je rezultat dugogodisnje prakse I prolaska kroz najrazlicitije krizne situacije.

Pored muzike, Ognjan ima razlicita interesovanja, ali nazalost nema dovoljno vremena za njih. Trenutno je okupiran voznjom rolera.

Trudim se da ovo lepo vreme iskoristim tako sto do studija i nazad vozim rolere - kaze.

Definitivno je drugaciji i kada je rec o njegovom fizickom izgledu. Tvrdi da nije stvarao takav imidz sa ciljem da ga po njemu pamte. - To

Na putovanjima nema mnogo vremena za ”ubijanje”, obicno ste stalno u frci sa vremenom, kad se dokopate aviona, koristite to vreme za spavanje.

Kada ste se odlučili za ovaj imidž koji je definitivno drugačiji? Kako je u početku na taj Vaš ekscentrični izbor reagovala Vaša porodica, najbliži prijatelji? Tetovaže, kažu, imaju posebnu priču i svaka je nosi. Da li bi otkrili bar jednu od njih? Da li ste apsolutno sigurni da Vam jednog dana neće smetati nijedna od njih?

Imidz nisam stvarao, tako sto sam zeleo da izgledam ovako ili onako, pa sam radio na tome. To sam ja i ne mislim da sam nesto preterano drugaciji, mozda samo nisam konfekcijskog izgleda.

Roditelji nikada nisu ubijali moju individualnost. Cuo sam mnogo puta pitanje – “kako ces izgledati kao matorac sa tatuima?” Koga je briga, ko ce gledati u ruke zbrckanog starca.- kaze Ognjan.

Rade prica da su on i supruga oduvek bili liberalni roditelji sa mnogo razumevanja. Ipak, priznaje da su bili iznenadjeni kada se Ogi tetovirao.

Pitao sam ga da li ga boli i sta mu to znaci, a on je reako da sve to ima neko znacenje. Znam da nema smisla da pravimo drame oko toga jer nista ne bismo promenili. Ono malo vremena koje provodimo zajedno treba da nam bude lepo. Hocu da znam da ce Ogi uvek biti tu za nas i da cemo mi biti bezrezervno biti uz njega – kaze Rade Radivojevic.

Na nastupima sa “Orkestrom za svadbe i sahrane”, Ogi je bio zvezda, rame uz rame sa Bregovicem. Tog perioda se rado seca.

To prija, da se ne lazemo,ali ne euforija koliko postovanje i tretman, kako publike tako i svih ostalih, znacajnih i “beznacajnih”. Obozavateljke su manje vise svuda iste, neke su fanovi muzike koju svirate, nekima se licno dopadate, neke zele da se drugaricama pohvale da su vas upoznale. Upamtio sam najupornije, ali ne bih da izdvajam nijednu.

Cini se da Ogi ima poseban gard kada je rec o javnosti. Nerado odgovara na pitanja o privatnom zivotu. Rade potvrdjuje da je prilicno zatvoren, pa i u razgovoru sa njim i majkom. Nikada im se nije poveravao.

Kakvi su mu ljubavni ili finansijski problemi nikada ne prica. O njegovom sentimentalnom zivotu ne razgovaramo uopste, a i zasto bi? Ne vidim razlog za to. To je njegov zivot.

Iako jedinac, Ognjan, kako kaze Rade, nikada nije bio razmazen. Rano se osamostalio. Kada je u cetrnaestoj, prvi put sam, bez roditelja otisao na more, ubrzo je poceo i da zivi sam. Uvek je bio krupan i visok.

Ja sam na tatu, on je nekad bio visok 2,05, steta sto nema fotografija iz tog vremena – Sali se Ognjan. - Iako jedinac, nastao kao mladalacka ludost mojih roditelja, osamostalio sam se vec sa 3- 4 godine, kada je majka zbog posla bila veci deo dana odsutna, pa je o meni brinuo Rade. Sa trinaest godina poceo sam da zaradjujem od muzike, i tada sam imao veci utisak samostalnosti i moci nego ikada kasnije. Rano sam poceo i da zivim sam , ali od kuce fakticki nikada nisam otisao, majcina kuhinja me uvek vracala.

Rade je ponosan na Ogijevu samostalnost I sa osmehom se seca tih godina kada je kao sedmogodisnji decak bez problema ostajao sam kod kuce, podgrevao sebi rucak.

Bili smo mladi roditelji van svih klisea – prica rade. – Ogija smo vodili svuda, sa nama i nasim drustvom je ostajao na zurkama do sitnih sati, a svi zajedno smo auto stopom isli do Italije pocetkom sedamdesetih. Nismo bili strogi, vec mladi rokeri. Mirjana je zavrsila prava, a sada je i poznati deciji tekstopisac.

Danas je Rade ponosan kada ga predstavljaju kao “tatu Ognjana Radivojevica”.

- Sebe bih smatrao neuspesnim da on nije toliko uspesan i da nije otisao dalje od mene. Retko se vidjamo, cujemo se telefonom kada treba, a oni kojima se uvek javlja na mobilni smo majka i ja. Vrlo je zreo i samostalan i nemamo strah da ce nesto lose uraditi. Kako godine idu, malo mi nedostaje to sto u detinjstvu nisam vise vremena provodio s njim. Mozda je to znak da bi neki unuk mogao da se pojavi.Ali, kada mu to pomenemo buni se i o tome uopste ne razmislja. Nedostaje mi mali Ognjan. U mladosti se posvecujes karijeri, resavanju egzistencijalnih problema i tek kasnije shvatis sta si propustio sa svojim detetom – iskren je Rade.

Hteo to ili ne, nakon nastupa na Beoviziji i Europesmi, Ogi je postao jedna od najeksponiranijih i najatraktivnijih ličnosti. Saradjivao je sa ocem na albumima Extra Nene, Maje Odzaklijevske i mnogim drugim muzickim projektima. U muzici se dobro slazu. Na ovogodisnjoj Beoviziji su bili direktni konkurenti posto se na njoj takmicila i Radetova pesma “Nama treba ljubav”, koju peva Maja Mitrovic. – Sedeli smo u bekstejdzu zajedno. Naravno, navijao sam za njega – kaze Rade.

U to vreme su tabloidi počeli da se bave Ogijevim životom. Ne voli i ne cita tabloide i kaze da njihovi natpisi ne uticu na njegov zivot.

Ne obracam na njih paznju, kao ni ljudi do cijeg mi je misljenja stalo. Tabloidna novina ne moze da se proda ukoliko pise afirmativno, o bilo kome. Razumem da moraju da izmisljaju gluposti, da se bave silikonima, gacicama,aferama. Enigma mi je zasto to narod kupuje i cita, a ima i onih koji veruju u to sto citaju, ali to je vec druga prica. Posebno me ne interesuje da “ratujem” s tabloidima, imam pametnijeg posla u zivotu.

Ogi tecno govori engleski i italijanski jezik, snalazi se na francuskom i nemackom, razume spanski.

Crna je oduvek bila njegova boja. - Nije da sam „darker’’, nosim i belo, posebno leti, nekad crveno, ali se najkomotnije osecam u crnom. Nemam posebna mesta za kupovinu garderobe, nemam „stilistu’’, ne vodim racuna o „stajlingu’’. Kada mi se nesto dopadne u izlogu, udjem i kupim. Za pozornicu mi nekad sasije garderobu majka ili snajder, tesko je naci spoj kvalitetnog, udobnog, neguzvajuceg i jednostavnog.

Vecinu njegovih prijatelja cine ljudi iz muzickog sveta i kaze da je u zivotu malo imao prilike za druzenje sa „civilima’’. Maja Odzaklijevska, sa kojom je saradjivao, je kucni prijatelj njegove porodice i kaze da je vise dozivljava kao clana familije, jer je poznaje ceo zivot. Ogi kaze da mu je najlakse i najlepse da radi sa talentovanim i muzicki obrazovanim ljudima.

Kada je rec o njegovom albumu ne zuri da ga sto pre zavrsi ali se nada da ce ga objaviti do kraja godine. Mnogi od njega ocekuju jos neku provokaciju poput “cice”.

Ne znam kako je „cica’’ dobila epitet provokativne pesme, ali ako je tako, predpostavljam da ce i ostale biti interesantne publici - kaze.

Na Eurosongu su mu se najvise dopali Moldavci, jer su, kaze, imali poseban pecat, bili su mu drugaciji. O grkinji ne razmislja kao o ’’cici’’, i kaze da nije njegov tip devojke.